Stanovnik Zla!! - retrospektiva (iliti "ovako više ne ide")

Dugo očekivana PC verzija 6. dela čuvene franšize "Resident Evil" je izašla iz Capcom-ove utrobe pre neki dan i time naterala nostalgičare da se prisete celokupnog razvoja ove ne tako male pop-kulturne pojave, sa setom i čemerom nekih tako davnih, zaboravljenih dana. Ok, udarilo proleće pa valjda i neka usputna potreba za romantizmom, ali ono čime nas je Capcom ovog puta počastio daleko je od nekog lepog pravca, žanra ili podžanra. Zašto je tako, biće jasno svakom poštovaocu dotične franšize koji misli da je od 4. dela ona izgubila svoju stazu, i da odlazak Shinji Mikamija, oca Rezija, nije uspeo da nastavi slavu dijamanta zombi žanra. Pojavila se potreba za retrospektivom, odnosno nekom vrstom sumiranja proteklih 16 godina, koliko virus nastanjuje sive ćelije. Otac "survival horror" žanra, doživeo je u 2013. godini da krade "fazone" od drugih igara... I to loše. Ali krenimo putem sećanja do samog korena zla!

PROLOG : Za one koji ne znaju, serijal igara Resident Evil govori o bolesnoj ambiciji korporacije Umbrella, koja je pokušala da zamaskira svoje postojanje upotrebom licence za farmaceutska istraživanja i na taj način, pod velom tajne, stvara opasno biohemijsko oružje u cilju dominacije planetom. Eksperiment doživljava fijasko i opasni virusi dolaze na ulice i inficiraju stanovnike, pretvarajući ih u zombije i raznorazne vidove mutanata. Ipak, kako to već biva, postoji grupa smrtnika koja je raskrinkala zle umove i rešila da se izbori za američki san i iskoreni zlo.

- RESIDENT EVIL : BEGINS (1996) -

Prva, antologijska scena susreta sa nemrtvim!

Sve je počelo te davne godine, na početku drugog dela čuvenih '90.-ih. Pojavila se video igra koja je za to vreme unosila pregršt novina u svet ljubitelja virtualnih fantazija. Ne tako poznati dizajner video igara Shinji Mikami odlučuje da, nošen atmosferom "Alone in the dark"-a iz '92. , napravi video igru koja će biti jeziva, interesantna i dovoljno zanimljiva ljubiteljima horora, pucačina i avantura. I u tome itekako uspeva! Cepanje dva tima specijalaca pod nazivom S.T.A.R.S. koji su poslati u obližnju šumu grada Rakuna i njihovo pronalaženje obližnje vile koja je tu služila kao maska za mnogo mračnije stvari koje su se u njenom podrumu dešavale, ubrizgalo je virus jedne nove priče koja je dobila svoju perspektivu. Kris Redfild i Džil Valentajn behu jedini koji su preživeli (?) horor u vili i doneli otkriće novog dela u zombi žanru. Jeza, napetost, težina, simpatični likovi, antipatične izdajice, čovek koji samo radi svoj posao, mutirani psi, vrane, pauci, ajkule, zombiji i odvratna stvorenja "hunter"-i i na kraju nezaobilazni Tyrant, sve je to doprinelo stvaranju jednog novog kutka u istoriji pop kulture, a ne samo video igara.

- RESIDENT EVIL 2 : SIKVEL KAKAV SE ZASLUŽUJE (1998) -

Par u koji su se mnogi posle pozaljubljivali.

Osobe kojima se nova zombi horor igra jako svidela i koji su sa nestrpljenjem očekivali nastavak, nisu morali dugo da grizu notke. Nepune 2 godine nakon prvog dela pojavio se nastavak kakav bi svaka franšiza poželela da ima. Dvoje novih protagonista, Leon i Kler, glavni tok prebačen u samo žarište navale zombija u gradu Rakuna, dodatna 2 scenarija, nove mutirane spodobe, novi zlikovci, ma sve novo, lepo i interesantno. Videsmo odakle je potekla sama klica zla, ko je od gospode na visokom položaju zaslužan za puštanje, prvo T pa onda G virusa u etar, kako je Umbrella pokušala da zataška čitavu priču i kako je pohlepni tvorac virusa, čuveni doktor Vilijam Birkin, doživeo svoju tužnu sudbinu. Ideja sa 2d okruženjem i 3d likovima se videla kao isplativa, te je privukla još pregšt novih igrača koji su se odmah zainteresovali i za prvi deo (među kojima beše i moja malenkost). Najprostije rečeno, igra koja se uvlačila pod kožu, koja je postala opsesija jer je plenila harizmatičnim likovima, odličnom pričom, jezivim stvorenjima i prelepo dizajniranim lokacijama. Igra se prelazila i po nekoliko puta, bila je dovoljno teška, držala je pažnju i terala da se svakim novim prelaženjem otkriva nešto novo. Tek kada se adekvatno očistila od zapaljenih policijskih kola pa sve do uskakanja u onaj voz, moglo je da se razmišlja o 3. nastavku.

- RESIDENT EVIL 3 : NEMESIS - ODLIČAN MIKS (1999) -

Na japanskoj, Biohazard verziji, bilo je "Biraj opciju dole, uspeva"!

Treći nastavak nas vraća u ulogu Džil, ali je okruženje i dalje grad, dakle mešavina 1. i 2. dela igre, sa ponovnim fantastičnim rezultatom. Doduše samo jedan scenario, nekoliko novih likova i akrepa, ali dovoljno da se trilogija zaokruži odličnom pričom i stavi tačka na postojanje grada Rakuna u kome je niklo jedno od najvećih zala korporativnog bolesnog uma. Svima nam je srce zaigralo kada smo videli onu nuklearku kako u onoj melodramičnoj sceni leti ka Rakunu i urniše policijsku stanicu u kojoj smo toliko vremena izgubili i koja nam je prirasla za srce. Prašina se slegla, priča gotova, čekao se sledeći potez Capcom-a... i da li će ga uopšte i biti. Naredne godine se pojavio ne tako slavan spin-off SURVIVOR (ili GUN SURVIVOR za one kojima je japanski maternji :) ), koji je eksperimentisao sa prebacivanje igre u FPS i automatski sahranio tu ideju. Toliko. U međuvremenu, krenule su glasine o novom nastavku igre, ali i o prebacivanju franšize na filmsko platno...

-  RESIDENT EVIL:CODE VERONICA - SPIN-OFF KOJI NAŽALOST NIJE NASTAVAK (2000) -

Konačno spojiše batu i seku.

Pojavio se konačno nastavak nakon trilogije, te već sada davne 2000.,za koji se kasnije saznalo da je trebalo da bude zvanični nastavak, a NEMESIS spin-off, ali ni ovako nije prošao ništa gore. Code Veronica nas je vratila u ulogu Kler Redfild iz dvojke, koja je nakon rasula u Rakunu krenula u razotkrivanje mrske Umbrella-e, što je dovodi do Rockfort ostrva gde se susreće sa jednim od osnivača čuvene kompanije. Igra ima takođe 2 scenarija, kao i prvi deo, gde se u drugom kontroliše Kris. Problem je bio tada što nikada nije izašla PC verzija, pa su neimaoci Playstation-a 2 i Sega Dreamcast-a mogli samo da sanjaju igranje (opet se moja malenkost prepoznaje). Može se slobodno reći da je Veronica poslednji Rezi koji odiše duhom starog načina igranja i prepoznatljivog interfejsa. Nakon nje kreće modernizacija...

- RESIDENT EVIL 0 I RESIDENT EVIL 1 - DOBA RIMEJKOVA (2002) -

Ni železnice nisu sigurne!

Prolepšani i upeglaniji - Kris i Džil.

Dođe tada doba (ne ono Andrićevo kada budala progovori, pametan zaćuti,a fukara se obogati...mada...), kada su gospoda iz Capcoma rešili da osveže franšizu i ogrnu je novom tehnologijom, poprave grafiku, gejmplej i ubace takoreći prolog. Igrači koju su tada posedovali konzole u vidu Nintendo Game Cube-a mogli su da odigraju prolog pod nazivom Resident Evil 0 ,sa Rebekom Čejmbrs iz prvog dela u glavnoj ulozi,  i upoznaju još jednog od osnivača Umbrella-e. Sa druge strane, prvi deo je tako povampiren, da je Capcom postavio domaći zadatak svima onima koji pokušavaju ponovo da ožive neko delo i tehnički ga dorade (u bilo kojoj umetnosti!). Prvi deo nije bio samo grafički poboljšan, već su ubačene i razne novotarije koje su nadograđivale priču, igrivost, atmosferu i doživljaj. Konačno je razrađena priča vezana za projektanta vile Trevora i grozotu vezanu za njega...ma, bombona!
Iste godine u bioskope stiže i prvi film inspirisan igrom, u režiji Pola Andersona, sa Milom Jovović u glavnoj ulozi. Do danas, filmska franšiza je doživela 5 nastavaka. Toliko.




- RESIDENT EVIL OUTBREAK I RESIDENT EVIL OUTBREAK: FILE #2 (2003/2004) -

Kome nije bilo dosta jurnjave po gradu Rakuna, mogao je da se oproba u polu-nastavcima Outbreak koji su izašli samo za (bezobrazno?) PS2. U njima je postojala mogućnost kontrole jednog od 8 likova, koji su bili obični stanovnici i radnici Rakuna, lekari, policajci (novo?), studenti, novinari... Dakle, kako su obični smrtnici preživljavali te teške dane pakla na ulicama grada dok su Džil, Leon i Kler jurcali po stanici, laboratorijama, crkvama, bolnicama itd. Bitna novina je bila i ta što je igra imala mogućnost multiplejera, pa je sada moglo udruženim snagama da se bije po gamadi.

Raja protiv raje zla!

- RESIDENT EVIL 4  - OPROŠTAJ MIKAMIJA (2005) -

"Selo moje veće od Pariza"

Od ovog nastavka, Rezi doživljava "produhovljenje" u vidu celokupnog gejmpleja i saga kreće u više akciono/pucačkom smeru, a horor polako počinje da bledi. Iako je gosn Mikami imao drugačiju ideju za celokupan koncept četvorke na kraju je ispalo to što je ispalo. Leon S. Kenedi reprizira ulogu protagoniste i kreće u pohod na sempl novonastalog virusa Las Plagas, u nekoj zabiti u Španiji. Pojavljuju se novi i vraćaju neki stari zlikovci, Leon ima nove kompanjone, više nema 2d okruženja jer je sada 2005. godina i sve je 3d, koriste se mobilni telefoni, internet, savremena tehnologija... Ali to ne garantuje kvalitet. Mišljenja su podeljena. Neki je kunu, neki su oduševljeni novim pristupom, a neki ostali hladnokrvni i dohvatili džojped/miš u ruke da se ponovo bakću grozotama mutacija nastalih od novopečenog virusa (koji će posle da niču k'o pečurke posle kiše, jer se virusi koji od ljudi stvaraju biološke mašine za ubijanje prave lakše od kulje s mlekom). Ovo je i poslednji nastavak koji iza sebe ima ideju, koncept i zamisao tvorca, Shinjija Mikamija. Posle njega, potop...serijala.

- UMBRELLA CHRONICLES I THE DARKSIDE CHRONICLES : SUMIRANJE (2007/2009) -

Zli Viljem (ne Tel) u HD-u.

Tumaranja jezivom vilom, nikada dosta!

U nedostatku novih ideja, a vreme je polako počelo da curi, Capcom se dosetio da je već polako došlo vreme da se proslavi dekada postojanja Resident Evil mitosa i da skupi sve na jedno mesto... Da napravi neku vrstu Best of-a. I onda, samo za konzumente Nintendo Wii-ja (ili one sa jakim grafičkim kartama na računarima, koje su mogle fino da teraju emulatore), izlaze Umbrella Chronicles i The Darkside Chronicles. Umbrella Chronicles beše zamišljen kao skup nultog dela, keca i trojke, dok je TDC pratio priču dvojke i Veronica-e. Pucačina iz prvog lica, koja u vidu nekog almanaha vrti najbitnije detalje iz prethodnih igara, sa dodatnom misijom Leona i Krausera u Južnoj Americi (da vidimo odakle onaj baja protiv koga se Leon napati u 4. delu).  Taman za novajlije da lepo uđu u priču i vide oko čega se digla tolika fama svih ovih godina, a veterani da se podsete svih lepih i setnih momenata provedenih uz svoje omiljene delove sage. Prava poslastica, nema šta! Taman da se sumiraju utisci do dugo očekivane petice. I onda, dođe i taj dan, ali pre njega nas je čekalo još jedno iznenađenje...

- RESIDENT EVIL : DEGENERATION - FILM (UA ANDERSONE!) (2008) -

Kada smo pomislili da je Capcom družba izbacila sve karte na sto i da ne može više okorele fanove ničim da iznenadi, izlete novo kanonsko delo u vidu interaktivnog filma, skromnog naziva Degeneration (srp. degeneracija - da su samo znali koliko su uboli nazivom...). Film je postojao da bi premostio radnju između 4. i 5., tj. zagolicao nostalgiju i ponovo vratio glavne uloge najjačem tandemu Leonu i Kler. Ponovo je u prvi plan izleteo G virus koji je pušten u etar na aerodromu (teško da je neko od kreatora čitao Pekića) i pojavio se novi antagonista, neodoljivo podsećajući na starog prijatelja Vila Birkina. Bum-tras, Leon i Kler kreću u novi rat protiv zle nemami imperijalističkog, koncernističkog, kapitalističkog... dobro de, neprijatelja. Ništa spektakularno, ali vredno pomena (ipak je kanon, da Andersone!!).

E, tako se radi film za fanove.

- RESIDENT EVIL 5 + REVELATIONS - KOLONIJALNA EGZOTIKA (2009) -

Naravno da se naletelo na grdnju raznih liberalnih pokreta.

- Ajmo Džil, kiša rosi!

Say no to racism! Da, da, nisu virusi zla zahvatili samo države prvog i drugog sveta, već i nerazvijene krajeve tople Afrike. Glavna uloga ponovo Kris Redfild, saputnik Ševa Alomar (operativac u BSAA, novoformiranom S.T.A.R.S.-u kojeg je vaskrsnuo Kris) i gomila čudesa duž crnog kontinenta. E, sad se već videlo golemo odstupanje od kanonskog gejmpleja. Igra je podsećala više na Call of duty nego na Rezi. Sve se svodilo na kill, kill, headshot, a to je dobrane fanove iziritiralo jako. Naravno, mlađana populacija je oberučke prihvatila još jednu pucačinu, ali to više nije bilo to. Svaka pohvala za grafičko-tehničku stranu, ali morali smo da se suočimo sa neminovnom činjenicom, da je i dragi nam Rezi pao u nemilosrdne ruke "modernizacije". U ovom delu upoznajemo glavnog krivca za celokupnu zavrzlamu - Spensera Ozvela, glavnog iz trijumvirata Umbrella-e. To je i jedina svetla strana igre, što se u jednom trenutku pronalazi dnevnik koji lepo periodično objašnjava šta se tu kog vraga desilo. U Revelations-u, zamišljenom kao DLC, Kris i Džil nam draga, opsedaju vilu Spenserovu u kojoj on krije svoje mračne misli u saradnji sa svojim "sinom". Dakle,  bitno je koliko igrač ima razrađenih ratnih refleksa, na logičke zagonetke koje su nekada krasile ovu igru može da se zaboravi, i ceo doživljaj podseća na "Pad crnog jastreba". Jasno je bilo da je Reziju već vreme da polako sumira radni vek i krene ka penziji. Ali ne lezi vraže.

- RESIDENT EVIL : OPERATION RACCOON CITY - DOBA TUGE (2012)

Potreba za novcem i uništavanjem franšiza su nekako uvek bili usko povezani u svetu umetnosti (bilo multi-medijalne ili pisano-verbalne). Niko ne zna za zbilja da kaže šta je to trebalo razvojnom timu Rezija da nas ovako nagrde. ORC je naivno, neinteresatno i usiljeno vraćanje (po xtoti put) u grad Rakuna, u vreme Leona i Kler, ali sada iz očiju Umbrella-inih specijalaca. Očajne animacije, retardirana fizika, pregršt gluposti i nemogućnost igranja duže od 15 min. a da ne pripadne muka, dali su kao rezultat ostvarenje koje će, nadamo se, ostati ispod debelog sloja prašine.

- Vidi, slikaju nas, i mi ćemo u kanon!

- RESIDENT EVIL : DAMNATION - INTERAKTIVNI FILM #2 (2012) -

- Zombiji? Jop njihovu mać!

Iste godine, valjda da nas malo povrate u život, izlazi još jedan film koji prati glavni tok. Virus iz 4. dela, Las Plagas je nekako stigao u majku Rusiju i dobri nam prijatelj Leon biva poslat da iskoreni zlo. Sada se već videlo da ideja više nema i da će se u budućnosti celokupni plot razvijati na razini = nova lokacija (po mogućstvu ne anglo-saksonsko govorno područje) + novi zli naučnik + novi virus+ novi kompanjon sa kameoom nekog starog. I tako u nedogled, dokle god postoje naivni fanovi, koji će gutati svakojake Capcom-ove... proizvode. I nema da fali, već u kasnu jesen, imaoci konzola su dobili na uvid novi nastavak, dok smo mi vindouzaši sačekali još malo. I tada je stigao...




- RESIDENT EVIL 6 - VREME DA SE PLATI PA DA SE IDE (2012/2013) -

Logo.

Stigao je. Iako već hladnog srca i glave odlučujem da se ponovo vratim dragim mi Leonu, Krisu, Ejdi, očekujem bar neku optimističku dozu originalnosti. Oh, bogovi! Zanemarujući činjenicu da igra podržava DirectX 9, pa je sa tehničke strane igra u nivou 4. dela, ovo više stvarno ne vodi ničemu. Četiri različita scenarija na raspolaganju (Leonov, Krisov, Ejdin i Džejkov) na blic ulivaju nadu da nas očekuje megalomanski ep. Očekuje nas 255 minuta filmovanih delova i kusur igranja. Ok, jeste Rezija oduvek odlikovala priča, ali ostaje nejasnoća zašto nije odrađen još jedan interaktivni film?! Filmovani delovi (cutscene-ovi) od po nekoliko minuta i onda igranje u vidu penjanja po stepenicama ili hodanja po ulici...Zašto??? Jedan scenario se pređe za 2 i po sata (toliko sada treba odličnom igraču koji dvojku zna napamet da pređe najlakši scenario A sa Leonom!). Ukoliko je igrač balkanskog porekla, biće mu ekstremno zanimljivo da čita imena spodoba (Lepotica, Napad, Rasklapanje, Mesec?!?!) i da sluša psovke zombija, na izvornom srpskom jeziku. Kontrola likova idiotska, zombiji na jačoj težini ekstremno teški (ne postoji neki balans, nego ili tupavi ili HC). Novi likovi neitneresantni, ne postoji tzv. back-up story za iste, nego oni su tu i to je tako. Mnogo naivno, zbrzano, loše, na nivou osrednjeg tima za stvaranje video igara. Najsmešnije je to što je igra kopija već postojećih sličnih igara (Call of duty, novi Tomb Raider, Dead Space...). Da li je moguće da je toliki danak za idejama da Capcom mora da krade "fore i fazone" od drugih igara? Sad but true!!! Sve u svemu, nepotreban nastavak koji ne donosi ništa novo ni franšizi, a kamoli svetu video igara.

- ZA KRAJ -

Prođe tako 17 godina i Resident Evil je iza sebe ostavio jedan veliki mit koji će bar na trenutak zainteresovati bilo kog ljubitelja fantazije, horora i u globalu jedne dobro sašivene priče. Popularni zombi žanr je mnogo dobio postojanjem ove sage i teško da bi bio u toj meri popularizovan da nije bilo dotične nam Biološke katastrofe (sa dužnim poštovanjem prema Džordžu Romeru). Ipak, kada se nataloži toliko minuta, sati, dana, pa možda čak i meseci provedenih uz ovo kulturno blago, ne može se ostati ravnodušan i ne reagovati na promene koje su se prikazale uglavnom kao loše. Naravno da smo svi svesni potrebe za novcem, prodajom, pozitivnim poslovanjem na kraju godine i izbegavanju bankrota, ali je tužno to što prilagođavanje ekonomskim, surovim zakonima mora da podlegne odstupanju od vrednosti. Ne može se očekivati da u 2013. igra izgleda kao u 1998., to je svima jasno, ali ukoliko ne postoji zrela ideja za održanje  mitologije, treba to prepustiti novim naraštajima, a Resident Evil zamotati zlatnom trakom i postaviti u kredenac najvećih ostvarenja 20. i 21. veka, u sferi virtuelne kulture. Ako donosi zaradu neka donosi, ali fanovi željni kvalitetne priče neće se mnogo osvrtati na buduće nastavke. Ili se bar tako nadam...