Skyfall

"Moje ime je Bond...Džejms Bond". Rečenica koja je ušla u veliku kinematografsku enciklopediju, asocirajući na jednu od najvećih filmskih franšiza, kao i brenda Velike Britanije. Tajni agent 007, u službi Njenog Visočanstva, prethodne godine je doživeo jubilej, napunivši 50 godina. Ekranizacije vanvremenskog junaka Jana Fleminga okupile su mnogobrojne pristalice u proteklih 6 dekada, a sa druge strane izazivali podsmeh i mišljenja da su u pitanju "akcije prepune pucnjava, jurenja kolima, mačoizma, i osrednjih filmova koji su za napaljene pubertetlije". Ipak, mit o Džejmsu Bondu je nastavio da živi, provukavši 6 glumaca (od Šon Konerija, preko Rodžera Mura, Džordža Lezenbija, Timoti Daltona, Pirsa Brosnana) koji su na svoje načine tumačili uloge, sve do Bonda 21. veka za čiji portret je zadužen Danijel Kreg. Najnovije ostvarenje pod  nazivom "Skyfall" donelo je razne kritike, upoređivanja, oduševljenja i razočarenja, i otvorivši nove stranice u 007 franšizi.

Sa subjektivne tačke gledišta, Danijel Kreg mi nikada nije bio uverljiv Bond. Karakter zadrtog, jakog i neumoljivog Britanca, zašećeren šarmom i u dovoljnoj meri smisla za humor, nije se prikazao u njegovom izvođenju. Čak je dovodio i do trenutaka u prethodna dva naslova da definitivno odustanem od Bondizma, čiji sam ljubitelj još od malih nogu. Međutim, "Skyfall" donosi nešto novo, prikazuje put kojim će se u budućnosti kretati saga (ali Kreg i dalje odaje istom utisku, dakle ne leži mi, pa ne leži!). Da pređem na sam film.
Za početak, ovaj nastavak poseduje sve što jedna Bond priča treba da poseduje. Nenormalne akrobatsko-akcione scene, jurnjavu, prštanje metaka na sve strane, odličnog negativca, zaveru, gedžete, i nezaobilaznu lepojku. Kao glavni nedostatak je taj što se dotična lepojka Severin (koju tumači zanosna Berenis Marlo) nedovoljno pojavljuje. Veliko iznenađenje je povratak Kjua (Ben Višou) koji je ostavio odličan utisak intelektualca pubertetlije, kao i mlade pomoćnice kojoj do samog kraja ne saznajemo ime (mada će stari bondaši imati slutnje). Džudi Denč je ponovo odlično predstavila M, a osveženje je i Ralf Fajns (čijeg lika neću da otkrivam). Negativac Silva može da stane na postolje sa Dr. Noom, Skaramengom i Goldfingerom, jer je Bardem svojim bolesnim šarmom konačno doneo zlikovca vrednog Bonda još od Agenta 006.
Priča je u određenim delovima mračnija, zategnuti odnos između Džejmsa i M doživljava kulminaciju, a na samom Bondu konačno vidimo tragove bezbroj rana i umora, izazvanih proteklih godina u službi MI-6. I najvažnije, imamo uvid u jedan deo Džejmsove prošlosti!
Pokušaj stavljanja kompletne atmosfere u duh starih, klasičnih naslova je veoma uspešan, počevši od odlične Adeline teme, koja je u rangu sa "Goldeneye"-om Tine Tarner, "Goldfinger"-a Širli Bejzi i "Live and let die" Pola Makartnija. Kroz ceo film se provlače reference koje će svakom poštovaocu mita bar malo izmamiti osmeh na lice.
"Skyfall" vraća franšizu na kolosek kojim treba da ide. Još samo da dobijemo nekog negativca kao što je bio Ralje, da se malo produži vreme obitavanja lepojki i da Danijel Kreg polako krene ka penziji (znam da će me mnogi linčovati zbog ovoga, ali šta ću) i možemo se nadati odličnim naslovima u narednom periodu. Od mene reči hvale za "Skyfall", predivan povratak u sagu koju volim poodavno i želja da se u ovom ruhu nastavi. Za kraj, omiljeni citat :
Bond: Everyone needs a hobby...
Silva: So what's yours?
Bond: Resurrection.