I eto, prođoše tri godine, tri zime od famoznog "smaka sveta" koji nismo doživeli, ali zato jesmo kompletirali Jackson-ovu drugu trilogiju koja se bavila priključenijima mlađanog Bilba Baginsa. Prethodna dva dela su nekako ostala u medijskom zapećku, naravno, niko nije ni očekivao da će se približiti "LOTR" trilogiji, ali smo svi očekivali pristojne adaptacije. Nadali smo se da će dragi nam Pera ostati pri receptu "ne menjaj konja koji dobija" te se više držati literarne osnove nego ubacivati sopstvene deonice, ali avaj... dosta se zaletao i na kraju dobismo ono što dobismo. Mnogi razočarani (najviše decenijski ljubitelji Tolkina), mnogi ne žele da priznaju da im se nisu svidela prva dva dela, a sa druge strane obratno i tako sve do decembra 2014. Navukli se crni oblaci, da crnji ne mogu biti. >>U nastavku teksta će biti spojlera, tako da ko još nije odgledao film neka preskoči, ako ne želi da mu se pokvari ugođaj. <<
Opet ćemo sagledati blokbaster sa dobre i loše strane, detaljisati, cepidlačiti i pokušati da dođemo do nekog zaključka - šta smo dobili kao finalni proizvod?
DOBRE STRANE : Benedict Cumberbatch i Martin Freeman! Dakle, ovaj dvojac još uvek nije zakazao. Ben je kao i na kraju "Pustošenja" pokazao da je svojim jezivim glasom odličan izbor za velikog crva (i volšebnika), a Marti se fantastično snašao u ulozi "obijača". Potrebano je bilo da dva dela prođu ne bi li smo videli pravi potencijal Richarda Armitage-a i sve što je on kao Thorin imao da nam prikaže. Nekako je sve vreme delovao stegnuto i drveno, nikako da oslobodi sav potencijal nabeđenog "kralja pod planinom". Doduše, verovatno je i čekao kraj i ludilo sa demantuje nas neverne Tome.
LOŠE STRANE : Na kraju se ipak ispostavilo da je razvlačenje priče na tri dela nepotrebno. Još u "Pustošenju" se videlo da cela politička situacija u Jezergradu postoji samo da bi popunila vreme. Sada smo dobili patetiku kao ishod. Bard koji gordo ubija Šmauga u knjizi, ovde deluje kao tunjavi samohrani otac koji naprasno postaje heroj hitajući crnu strelu, a zatim se vrati svojoj učmalosti. A tek pomoćnik u vidu Grime Crvjezika, samo sa jednom obrvom... Totalno nepotrebna pojava ove Jar Jar kreature koja u određenim scenama treba da bude duhovita, ispada banalna i stupidna, da nas je sramota dok gledamo. I generalno, Perica se trudio da kroz sva tri dela provuče neke duhovite scene kojima apsolutno nije bilo mesta nigde! Radagasta i dalje nije pustilo ono opojno sredstvo koje je konzumirao još u "Neočekivanom putovanju", trolovi su pretupavi, a Looney Toones scenu potapanja belog orka je nepotrebno komentarisati. Samo se očekivalo da podigne pločicu na kojoj piše "Ooops!" u vidu Vilija Kojota. Nesretni Gandalf nije imao baš nikakvu bitnu poentu tokom celog filma. Ko nije čitao knjige, mislio bi da se čarobnjaci na Srednjoj zemlji stvarno ne razlikuju od onih iz Tranduil-ovog opisa : umorni, garavi mudraci koji se gegaju preko čitave zemlje, predskazuju propasti i slute da će biti gore. CGI-jevi pršte na sve strane! Osim fantastično urađenog Daina koji sa onom čekićanjom podseća na dwarf-a iz Warcraft-a, gomila efekata je potpuno nepotrebna. Ali, mora se prineti žrtva božanstvu 3D-a. Moćni Legolas i Kejt Taurijel su, kako smo i pretpostavljali od samog početka, tu da popune prostor i udare na sentimentalnost i nostalgiju, kao da bez Legolasa ne znamo da je Hobit prethodio LOTR-u. Taurijel je tu da zameni Aruenu i razbije rasni tabu mržnje između patuljaka i vilenjaka i ništa više. Izostanak scene Thorin-ove sahrane je neverovatan, s obzirom kakve je sve gluposti ubacivao da bi razvukao radnju na trilogiju. Takođe, made-up scena u Dol Gulduru deluje kao da se dešava "in a galaxy far far away", i to u novoj trilogiji. Galadrijela liči na nekog jedi mastera, što totalno odstupa od njenog lika,dela i mesta u mitologiji Srednje zemlje. Čak je i ekranizovana Bilbova fraza o "velikim crvima" u prave velike crve koji liče na one sa Arrakisa. I ima još toliko stvari koje smetaju da ih nema smisla više ni nabrajati.
Dakle, dobismo na kraju ono čega smo se i plašili, Tolkinovu bajku na steroidima. Razumljivo je da je Jackson hteo ponovo da nas vrati u čaroliju svoje prethodne trilogije, vraćajući likove i glumce da nam ugasi nostalgiju, ali je to moralo bolje. Ovako smo bili svedoci tri više loša nego dobra filma, na kojima se više pazilo da budu duhoviti i pokriveni do poslednjeg kamena specijalnim efektima, nego da prenesu magiju Tolkinovog sveta. Nepotrebno razvučeno, traljavo napisano, ova tri filma više vuku na nesrećne, epsko/istorijske filmove kojima je Holivud u poslednje vreme pretrpan. Ostaje velika žal za propuštenom prilikom i nada da džangrizavi Christopher nikada neće prodati prava na "Silmarilion".
 |
| Thorinova sahrana, kad je već ne videsmo u filmu |
Нема коментара:
Постави коментар