"Alfa i Omega" - Dilan Dog

 

Napisao : Tiziano Sclavi

Nacrtao : Corrado Roi

Godina : 1987/1988

Space...Final frontier... Dobro, jeste uvod iz neke sasvim druge franšize, ali ova epizoda Dilana je jedan predivan omaž draguljima naučne fantastike. Kao i većina kvalitetnih klasika iz 80.-ih godina prošlog veka, i ovaj počinje kada dvoje zaljubljenih tinejdžera, tokom svog romantičnog izleta, prisustvuju padu NLO-a iz vasione. Ali, da li je u pitanju običan NLO?

Ovde moram da napravim jedan intermeco, pre nego što nastavim sa samom analizom ovog broja, jer je ova epizoda imala važan udeo u mom životu. Davne 1992. ili 1993. godine, ne sećam se, bejah u Sokobanji sa nekim kućnim prijateljima. Sa tada nepunih 8-9 godina, već sam bio strastveni zaljubljenik u Zagora, a dečko koji je tada bio sa mnom preko leta u banji je u jednom trenutku, uz rečenicu "Moraš da vidiš ovo" izvadio hrpu stripova iz torbe. Uzeo sam da pregledam naslovne strane i bio zabezeknut utvarama, demonima, čudovištima i simpatičnim mladićem koji su vrištali u različitim ekspresijama emocija. Krenuo sam sa oduševljenjem da vrtim tih 10-ak brojeva Dilana Doga i zaustavio se kod naslovnice na kojoj iskeženi pterodaktil napada prestrašenog Dilana. To je bila ljubav na prvi pogled, nakon toga sam postepeno postajao zaljubljenik u lik i delo detektiva noćnih mora.

Elem, nakon ovog malog izleta u privatnu istoriju, vraćamo se na pregled epizode. Kao što sam već naveo, Alfa i Omega najviše odiše atmosferom prvog "Star Trek" filma i Kjubrikovog klasika "Odiseja u svemiru 2001". Ljudska rasa, znatiželjna istraživanjem svemira je poslala letelicu 50-ih godina u veliko crno prostranstvo, ali za razliku od "Voyager"-a u Star Treku, ovog puta je biološki putnik bio uključen. Egzistencija, evolucija i (ne) empatija tog putnika je glavni motiv epizode. Poslednji paneli i otkriće onoga ko stoji iza ovog "space oddity"-ja je u samom vrhu Sklavijevskih raspleta i trena u kome čitalac počinje da grebe svoju moždanu koru, spajajući simboliku i vraćajući se na tok same priče, uviđajući da ispod grube horor površine uvek leži filozofski uradak. Roijev crtež je maestralan. Pejzaži ruralne Britanije, vladine tajne laboratorije i naravno centra Londona, uz Sklavijev odličan scenario kombinuju sagu koja možda nije u panteonu Dilanovih avantura, ali zasigurno predstavlja epizodu koje ću se uvek sećati.    

"Noći punog meseca" - Dilan Dog

 

Napisao : Tiziano Sclavi

Nacrtao : Ernesto Grassani

Godina izdanja : 1986/1987

U trećem broju Dilana Doga, koji je novosadski "Dnevnik" izbacio davne 1987. godine, Sklavi je odlučio da našeg omiljenog privatnog detektiva ubaci u koštac sa još jednim velikim mitološkim bićima - vukodlacima. Ovde je geneza mita obrnuta u odnosu na tradicionalni koncept likantropije, te se vukovi pretvaraju u ljude, a ne obratno. U duhu omaža narodnom predanju koje su zabeležili braća Grim, Dilan se sa svojim vernim Gručom nalazi u šumama Nemačke, ne bi li pronašao devojku koja je nestala, a za koju je otac odlučio da unajmi londonskog detektiva. Jedino što znaju je da je pohađala žensku školu (za ljubitelje radova Darija Arđenta, ovde osećam jaku inspiraciju proizvedenu Suspiria-om) i da školom upravljaju dve sestre, jedna veoma preke naravi, dok je druga očarana Gručovim vicevima.

Kao i u prethodnom naslovu gde se Dilan susreo sa Džekom Trbosekom, i ova epizoda odiluje šmekom kvalitetnog "Hammer" horora, karakterizacija nije baš na visokom nivou, ali ima par dobrih zapleta. Kraj je takođe interesantan, a fenomenalni crtež Grasanijev je upotpunio atmosferu horora i medieval gotike, a scene samih preobražaja i paneli na koji je prikazana ljudska anatomije prilikom zova su vrhunski. Jedino što može da manjkavi je upravo taj obrnuti koncept koji više zbunjuje čitaoce nego što doprinosi sižeu, kao i nedostatak malo dubljih prikaza emocionalnih stanja likova, te oni ostaju nesimpatični i lako zaboravljivi. Epizoda jeste sa samog početka Sklavijevog haranja svetskim hororem, ali nije ostavila neki dublji trag. Interesantno je i napomenuti da je ovo jedna od retkih epizoda, na čijoj naslovnici Dilan nema crvenu košulju.  

Ocena : 3/5

"Džek Trbosek" - Dilan Dog

 

Napisao : Tiziano Sclavi

Nacrtao : Gustavo Trigo

Bonelli / Dnevnik : 1986/1987


Decenije su prošle, a ljubav prema horor umetnosti je nastavila da živi. Vreba u svakoj besanoj noći, ustaje iz mrtvih kada se najmanje nadam i sablasno avetuje umom, stalno upozoravajući da nije pokojna. Ljubitelj ovog žanra sam postao u ranim godinama života, u svim vidovima umetnosti i medija, a jedan od glavnih pokretača te nakazne ljubavi je bio i Bonelijev dragulj, Sklavijevo frankenštajnovo čudovište "DILAN DOG", te sam zato odlučio da mu se posle dugo godina apstinencije vratim i subjektivno analiziram svaku pročitanu epizodu. 

"Džek Trbosek" je druga epizoda Dilana Doga, i s obzirom da premijerno izdanje ("Zora živih mrtvaca / Doktor Ksabaras") još uvek nije dospelo do moje kolekcije, rešio sam da ovaj dnevnik čitanja DD-a započnem ovom epizodom.

Priča počinje u Londonu 1986., u stanu gospođe Sarandon, medijuma, koja sa svojim prijateljima priziva duha Džeka Trboseka. Nakon što se utvara materijalizuje i ubija nesrećnu gospođu, napušta odaje i nastavlja da seje strah ulicama Londona, kao i u 19. veku. Novine su pune senzacionalističkih naslova, a ćerka pokojne gospođe Sarandon odlučuje da se obrati detektivu noćnih mora i tu priča zapravo počinje.

Dalji tok radnje se razvija kroz jednu "konandojlovsku" detektivsku priču uz podlogu "Hammer" horora kao omažima britanske horor gotike. Uz Gručov nezaobilazni humor i Blokovo roditeljsko tutorisanje, Dilan uz Džejn, ćerku pokojne gospođe Sarandon, sastavlja jednu klasičnu DD epizodu, bez mnogo dubine i sa samo par upečatljivih scena (zaljubljeni stari par koji se iskrada iz policijske zaštite, ne  bi li ludovao ulicama Londona). Likovi nisu dovoljno razrađeni, veoma je predvidljiv ishod celog "Cluedo" slučaja", ali je Sklavi uspeo na završnim panelima stripa da sačuva mistifikaciju neumiruće legende o Džeku Trboseku, što naznačava genijalnost koja će ga u kasnijim godinama svrstati u sam panteon svetskih strip autora. Treba napomenuti i da je Trigov crtež ovde na dobar način dočarao ovu gotsku, kriminalističku priču, sa lepim i jezivim kadrovima (glava tigra na telu Lorda Dansenija dok je njegova glava kao trofej na zidu).

Ocena : 3/5