"Alfa i Omega" - Dilan Dog

 

Napisao : Tiziano Sclavi

Nacrtao : Corrado Roi

Godina : 1987/1988

Space...Final frontier... Dobro, jeste uvod iz neke sasvim druge franšize, ali ova epizoda Dilana je jedan predivan omaž draguljima naučne fantastike. Kao i većina kvalitetnih klasika iz 80.-ih godina prošlog veka, i ovaj počinje kada dvoje zaljubljenih tinejdžera, tokom svog romantičnog izleta, prisustvuju padu NLO-a iz vasione. Ali, da li je u pitanju običan NLO?

Ovde moram da napravim jedan intermeco, pre nego što nastavim sa samom analizom ovog broja, jer je ova epizoda imala važan udeo u mom životu. Davne 1992. ili 1993. godine, ne sećam se, bejah u Sokobanji sa nekim kućnim prijateljima. Sa tada nepunih 8-9 godina, već sam bio strastveni zaljubljenik u Zagora, a dečko koji je tada bio sa mnom preko leta u banji je u jednom trenutku, uz rečenicu "Moraš da vidiš ovo" izvadio hrpu stripova iz torbe. Uzeo sam da pregledam naslovne strane i bio zabezeknut utvarama, demonima, čudovištima i simpatičnim mladićem koji su vrištali u različitim ekspresijama emocija. Krenuo sam sa oduševljenjem da vrtim tih 10-ak brojeva Dilana Doga i zaustavio se kod naslovnice na kojoj iskeženi pterodaktil napada prestrašenog Dilana. To je bila ljubav na prvi pogled, nakon toga sam postepeno postajao zaljubljenik u lik i delo detektiva noćnih mora.

Elem, nakon ovog malog izleta u privatnu istoriju, vraćamo se na pregled epizode. Kao što sam već naveo, Alfa i Omega najviše odiše atmosferom prvog "Star Trek" filma i Kjubrikovog klasika "Odiseja u svemiru 2001". Ljudska rasa, znatiželjna istraživanjem svemira je poslala letelicu 50-ih godina u veliko crno prostranstvo, ali za razliku od "Voyager"-a u Star Treku, ovog puta je biološki putnik bio uključen. Egzistencija, evolucija i (ne) empatija tog putnika je glavni motiv epizode. Poslednji paneli i otkriće onoga ko stoji iza ovog "space oddity"-ja je u samom vrhu Sklavijevskih raspleta i trena u kome čitalac počinje da grebe svoju moždanu koru, spajajući simboliku i vraćajući se na tok same priče, uviđajući da ispod grube horor površine uvek leži filozofski uradak. Roijev crtež je maestralan. Pejzaži ruralne Britanije, vladine tajne laboratorije i naravno centra Londona, uz Sklavijev odličan scenario kombinuju sagu koja možda nije u panteonu Dilanovih avantura, ali zasigurno predstavlja epizodu koje ću se uvek sećati.