"Alfa i Omega" - Dilan Dog

 

Napisao : Tiziano Sclavi

Nacrtao : Corrado Roi

Godina : 1987/1988

Space...Final frontier... Dobro, jeste uvod iz neke sasvim druge franšize, ali ova epizoda Dilana je jedan predivan omaž draguljima naučne fantastike. Kao i većina kvalitetnih klasika iz 80.-ih godina prošlog veka, i ovaj počinje kada dvoje zaljubljenih tinejdžera, tokom svog romantičnog izleta, prisustvuju padu NLO-a iz vasione. Ali, da li je u pitanju običan NLO?

Ovde moram da napravim jedan intermeco, pre nego što nastavim sa samom analizom ovog broja, jer je ova epizoda imala važan udeo u mom životu. Davne 1992. ili 1993. godine, ne sećam se, bejah u Sokobanji sa nekim kućnim prijateljima. Sa tada nepunih 8-9 godina, već sam bio strastveni zaljubljenik u Zagora, a dečko koji je tada bio sa mnom preko leta u banji je u jednom trenutku, uz rečenicu "Moraš da vidiš ovo" izvadio hrpu stripova iz torbe. Uzeo sam da pregledam naslovne strane i bio zabezeknut utvarama, demonima, čudovištima i simpatičnim mladićem koji su vrištali u različitim ekspresijama emocija. Krenuo sam sa oduševljenjem da vrtim tih 10-ak brojeva Dilana Doga i zaustavio se kod naslovnice na kojoj iskeženi pterodaktil napada prestrašenog Dilana. To je bila ljubav na prvi pogled, nakon toga sam postepeno postajao zaljubljenik u lik i delo detektiva noćnih mora.

Elem, nakon ovog malog izleta u privatnu istoriju, vraćamo se na pregled epizode. Kao što sam već naveo, Alfa i Omega najviše odiše atmosferom prvog "Star Trek" filma i Kjubrikovog klasika "Odiseja u svemiru 2001". Ljudska rasa, znatiželjna istraživanjem svemira je poslala letelicu 50-ih godina u veliko crno prostranstvo, ali za razliku od "Voyager"-a u Star Treku, ovog puta je biološki putnik bio uključen. Egzistencija, evolucija i (ne) empatija tog putnika je glavni motiv epizode. Poslednji paneli i otkriće onoga ko stoji iza ovog "space oddity"-ja je u samom vrhu Sklavijevskih raspleta i trena u kome čitalac počinje da grebe svoju moždanu koru, spajajući simboliku i vraćajući se na tok same priče, uviđajući da ispod grube horor površine uvek leži filozofski uradak. Roijev crtež je maestralan. Pejzaži ruralne Britanije, vladine tajne laboratorije i naravno centra Londona, uz Sklavijev odličan scenario kombinuju sagu koja možda nije u panteonu Dilanovih avantura, ali zasigurno predstavlja epizodu koje ću se uvek sećati.    

"Noći punog meseca" - Dilan Dog

 

Napisao : Tiziano Sclavi

Nacrtao : Ernesto Grassani

Godina izdanja : 1986/1987

U trećem broju Dilana Doga, koji je novosadski "Dnevnik" izbacio davne 1987. godine, Sklavi je odlučio da našeg omiljenog privatnog detektiva ubaci u koštac sa još jednim velikim mitološkim bićima - vukodlacima. Ovde je geneza mita obrnuta u odnosu na tradicionalni koncept likantropije, te se vukovi pretvaraju u ljude, a ne obratno. U duhu omaža narodnom predanju koje su zabeležili braća Grim, Dilan se sa svojim vernim Gručom nalazi u šumama Nemačke, ne bi li pronašao devojku koja je nestala, a za koju je otac odlučio da unajmi londonskog detektiva. Jedino što znaju je da je pohađala žensku školu (za ljubitelje radova Darija Arđenta, ovde osećam jaku inspiraciju proizvedenu Suspiria-om) i da školom upravljaju dve sestre, jedna veoma preke naravi, dok je druga očarana Gručovim vicevima.

Kao i u prethodnom naslovu gde se Dilan susreo sa Džekom Trbosekom, i ova epizoda odiluje šmekom kvalitetnog "Hammer" horora, karakterizacija nije baš na visokom nivou, ali ima par dobrih zapleta. Kraj je takođe interesantan, a fenomenalni crtež Grasanijev je upotpunio atmosferu horora i medieval gotike, a scene samih preobražaja i paneli na koji je prikazana ljudska anatomije prilikom zova su vrhunski. Jedino što može da manjkavi je upravo taj obrnuti koncept koji više zbunjuje čitaoce nego što doprinosi sižeu, kao i nedostatak malo dubljih prikaza emocionalnih stanja likova, te oni ostaju nesimpatični i lako zaboravljivi. Epizoda jeste sa samog početka Sklavijevog haranja svetskim hororem, ali nije ostavila neki dublji trag. Interesantno je i napomenuti da je ovo jedna od retkih epizoda, na čijoj naslovnici Dilan nema crvenu košulju.  

Ocena : 3/5

"Džek Trbosek" - Dilan Dog

 

Napisao : Tiziano Sclavi

Nacrtao : Gustavo Trigo

Bonelli / Dnevnik : 1986/1987


Decenije su prošle, a ljubav prema horor umetnosti je nastavila da živi. Vreba u svakoj besanoj noći, ustaje iz mrtvih kada se najmanje nadam i sablasno avetuje umom, stalno upozoravajući da nije pokojna. Ljubitelj ovog žanra sam postao u ranim godinama života, u svim vidovima umetnosti i medija, a jedan od glavnih pokretača te nakazne ljubavi je bio i Bonelijev dragulj, Sklavijevo frankenštajnovo čudovište "DILAN DOG", te sam zato odlučio da mu se posle dugo godina apstinencije vratim i subjektivno analiziram svaku pročitanu epizodu. 

"Džek Trbosek" je druga epizoda Dilana Doga, i s obzirom da premijerno izdanje ("Zora živih mrtvaca / Doktor Ksabaras") još uvek nije dospelo do moje kolekcije, rešio sam da ovaj dnevnik čitanja DD-a započnem ovom epizodom.

Priča počinje u Londonu 1986., u stanu gospođe Sarandon, medijuma, koja sa svojim prijateljima priziva duha Džeka Trboseka. Nakon što se utvara materijalizuje i ubija nesrećnu gospođu, napušta odaje i nastavlja da seje strah ulicama Londona, kao i u 19. veku. Novine su pune senzacionalističkih naslova, a ćerka pokojne gospođe Sarandon odlučuje da se obrati detektivu noćnih mora i tu priča zapravo počinje.

Dalji tok radnje se razvija kroz jednu "konandojlovsku" detektivsku priču uz podlogu "Hammer" horora kao omažima britanske horor gotike. Uz Gručov nezaobilazni humor i Blokovo roditeljsko tutorisanje, Dilan uz Džejn, ćerku pokojne gospođe Sarandon, sastavlja jednu klasičnu DD epizodu, bez mnogo dubine i sa samo par upečatljivih scena (zaljubljeni stari par koji se iskrada iz policijske zaštite, ne  bi li ludovao ulicama Londona). Likovi nisu dovoljno razrađeni, veoma je predvidljiv ishod celog "Cluedo" slučaja", ali je Sklavi uspeo na završnim panelima stripa da sačuva mistifikaciju neumiruće legende o Džeku Trboseku, što naznačava genijalnost koja će ga u kasnijim godinama svrstati u sam panteon svetskih strip autora. Treba napomenuti i da je Trigov crtež ovde na dobar način dočarao ovu gotsku, kriminalističku priču, sa lepim i jezivim kadrovima (glava tigra na telu Lorda Dansenija dok je njegova glava kao trofej na zidu).

Ocena : 3/5 

Nekorumpirani ICED EARTH

Zahvaljujući braći piratima, novi album američkog power metal sastava Iced Earth je ugledao svetlost linkova još jutros, iako je zvanični dan izdavanja 16. jun, tj. petak. I, šta se onda moglo, moralo se preći na preslušavanje istog momenta.

Novi album, za razliku od prethodna 4, nije ni polovično konceptualan, već je po tvrdnjama šefa Džona Šafera, svaka pesma priča za sebe. Ovo je ujedno i prvi album, posle "Crucible of Man: Something Wicked Part 2"-a iz 2008. koji ne poseduje naslovnu numeru. Radni naziv beše "Judas Goat", ali je kasnije  preimenovan u "Incorruptible".U prethodnih mesec dana izašla su 3 lyrics videa na YouTube-u i po onome što smo čuli od Kurve, Gavrana i Ljutih Nordijaca, nazirao se čvrst album, pun Šaferovih galopirajućih deonica, ali i mirnijih, baladičnih momenata.

U postavu benda se vratio bubnjar Brent Smedley (jeeeeej), koji je napustio bend 2013. zbog porodičnih razloga, a svoj debi kao novi gitarista je na "Incorruptible"-u dobio i mladi Jake Dreyer (1992. godište). Stu Block se već uveliko ustalio kao idealni frontmen sa neverovatnim vokalnim sposobnostima (da, nisam prežalio Matt-a i Ripper-a, ali je Stu uneo sebe 120% i posao obavlja maestralno).

Nakon sasvim solidnog "Plagues of Babylon" iz 2014. godine, sa nestrpljenjem sam seo da preslušam šta mi je omiljeni bend ovog puta namenio. Rezultat prvog slušanja je sledeći:

1) THE GREAT HEATHEN ARMY  - Odlična za otvaranje albuma, IE rokačina koja tera da se u slavu velike Anglo-saksonske horde uzme svijetlo oružje i krene u osvajanje.

2) BLACK FLAG - ARRRGH! Oda piratima, sirova, prljava, kakvi su i sami gospoda Jolly Rogera bili. Ne, nisam očekivao Runnig Wild, već IE viđanje morskih vukova. I dobio sam je, kako valja.

3) RAVEN WING - Dugo od Šafera i družine nisam čuo moćnu, power baladu koja se ureže u mozak odmah nakon slušanja. Gavran je to uspeo!

4) THE VEIL - Totalno atipična IE pesma. Još jedna balada, malo mračnija, koja mi je najveće iznenađenje na albumu.

5) SEVEN HEADED WHORE - Paljevinska rokačina koja će brzim, režećim rifovima da izaziva mnoge bolove u vratovima na koncertima.

6) THE RELIC (PART I) - Interesantna numera, jedva čekam da na miru, lagano, propratim i lyrics.

7) GHOST DANCE (AWAKEN THE ANCESTORS) - Instrumental koji na volšeban način stvarno budi duhove predaka i liči na ritual. Dok se menjaju deonice, u pozadini se čuje hor duhova. Opet, osvežavajuća novina.

8) BROTHERS - E, ovde je već bilo malo razočaranja. Malo monotona, više hard rock pesma, koja kao da vuče vlagu iz vremena kada je Šafer bio patriota ispranog mozga.

9) DEFIANCE - Još jedna slabija. Možda treba vremena da uđe u uši, ali na prvo slušanje je tanka.

10) CLEAR THE WAY (DECEMBER 13TH, 1862) - Ah, kakav kraj! Vraćanje na Glorious Burden (iako su ga mnogi fanovi napljuvali, ja jako volim ovaj album), Građanski rat i epska oda Irskoj brigadi za vreme Bitke kod Frederiksburga.

Ubrzo kreće ponovno slušanje, nada da će nas uskoro posetiti, a i nada da će Šafer uskoro naći vremena i pozvati svog pajtaša Hansi Kurscha da KONAČNO snime 3. Demons & Wizards album!

Ocena : 8.5/10

Hobit - Do bitke pet armija i nazad

I eto, prođoše tri godine, tri zime od famoznog "smaka sveta" koji nismo doživeli, ali zato jesmo kompletirali Jackson-ovu drugu trilogiju koja se bavila priključenijima mlađanog Bilba Baginsa. Prethodna dva dela su nekako ostala u medijskom zapećku, naravno, niko nije ni očekivao da će se približiti "LOTR" trilogiji, ali smo svi očekivali pristojne adaptacije. Nadali smo se da će dragi nam Pera ostati pri receptu "ne menjaj konja koji dobija" te se više držati literarne osnove nego ubacivati sopstvene deonice, ali avaj... dosta se zaletao i na kraju dobismo ono što dobismo. Mnogi razočarani (najviše decenijski ljubitelji Tolkina), mnogi ne žele da priznaju da im se nisu svidela prva dva dela, a sa druge strane obratno i tako sve do decembra 2014. Navukli se crni oblaci, da crnji ne mogu biti. >>U nastavku teksta će biti spojlera, tako da ko još nije odgledao film neka preskoči, ako ne želi da mu se pokvari ugođaj. <<

Opet ćemo sagledati blokbaster sa dobre i loše strane, detaljisati, cepidlačiti i pokušati da dođemo do nekog zaključka - šta smo dobili kao finalni proizvod?

DOBRE STRANE : Benedict Cumberbatch i Martin Freeman! Dakle, ovaj dvojac još uvek nije zakazao. Ben je kao i na kraju "Pustošenja" pokazao da je svojim jezivim glasom odličan izbor za velikog crva (i volšebnika), a Marti se fantastično snašao u ulozi "obijača". Potrebano je bilo da dva dela prođu ne bi li smo videli pravi potencijal Richarda Armitage-a i sve što je on kao Thorin imao da nam prikaže. Nekako je sve vreme delovao stegnuto i drveno, nikako da oslobodi sav potencijal nabeđenog "kralja pod planinom". Doduše, verovatno je i čekao kraj i ludilo sa demantuje nas neverne Tome.

LOŠE STRANE : Na kraju se ipak ispostavilo da je razvlačenje priče na tri dela nepotrebno. Još u "Pustošenju" se videlo da cela politička situacija u Jezergradu postoji samo da bi popunila vreme. Sada smo dobili patetiku kao ishod. Bard koji gordo ubija Šmauga u knjizi, ovde deluje kao tunjavi samohrani otac koji naprasno postaje heroj hitajući crnu strelu, a zatim se vrati svojoj učmalosti. A tek pomoćnik u vidu Grime Crvjezika, samo sa jednom obrvom... Totalno nepotrebna pojava ove Jar Jar kreature koja u određenim scenama treba da bude duhovita, ispada banalna i stupidna, da nas je sramota dok gledamo. I generalno, Perica se trudio da kroz sva tri dela provuče neke duhovite scene kojima apsolutno nije bilo mesta nigde! Radagasta i dalje nije pustilo ono opojno sredstvo koje je konzumirao još u "Neočekivanom putovanju", trolovi su pretupavi, a Looney Toones scenu potapanja belog orka je nepotrebno komentarisati. Samo se očekivalo da podigne pločicu na kojoj piše "Ooops!" u vidu Vilija Kojota. Nesretni Gandalf nije imao baš nikakvu bitnu poentu tokom celog filma. Ko nije čitao knjige, mislio bi da se čarobnjaci na Srednjoj zemlji stvarno ne razlikuju od onih iz Tranduil-ovog opisa : umorni, garavi mudraci koji se gegaju preko čitave zemlje, predskazuju propasti i slute da će biti gore. CGI-jevi pršte na sve strane! Osim fantastično urađenog Daina koji sa onom čekićanjom podseća na dwarf-a iz Warcraft-a, gomila efekata je potpuno nepotrebna. Ali, mora se prineti žrtva božanstvu 3D-a. Moćni Legolas i Kejt Taurijel su, kako smo i pretpostavljali od samog početka, tu da popune prostor i udare na sentimentalnost i nostalgiju, kao da bez Legolasa ne znamo da je Hobit prethodio LOTR-u. Taurijel je tu da zameni Aruenu i razbije rasni tabu mržnje između patuljaka i vilenjaka i ništa više. Izostanak scene Thorin-ove sahrane je neverovatan, s obzirom kakve je sve gluposti ubacivao da bi razvukao radnju na trilogiju. Takođe, made-up scena u Dol Gulduru deluje kao da se dešava "in a galaxy far far away", i to u novoj trilogiji. Galadrijela liči na nekog jedi mastera, što totalno odstupa od njenog lika,dela i mesta u mitologiji Srednje zemlje.  Čak je i ekranizovana Bilbova fraza o "velikim crvima" u prave velike crve koji liče na one sa Arrakisa. I ima još toliko stvari koje smetaju da ih nema smisla više ni nabrajati.

Dakle, dobismo na kraju ono čega smo se i plašili, Tolkinovu bajku na steroidima. Razumljivo je da je Jackson hteo ponovo da nas vrati u čaroliju svoje prethodne trilogije, vraćajući likove i glumce da nam ugasi nostalgiju, ali je to moralo bolje. Ovako smo bili svedoci tri više loša nego dobra filma, na kojima se više pazilo da budu duhoviti i pokriveni do poslednjeg kamena specijalnim efektima, nego da prenesu magiju Tolkinovog sveta. Nepotrebno razvučeno, traljavo napisano, ova tri filma više vuku na nesrećne, epsko/istorijske filmove kojima je Holivud u poslednje vreme pretrpan. Ostaje velika žal za propuštenom prilikom i nada da džangrizavi Christopher nikada neće prodati prava na "Silmarilion".

Thorinova sahrana, kad je već ne videsmo u filmu

     

Man Of Steel - rebooth, početak nove franšize ili fijasko?

"Da li je to ptica? Ne, avion?! Ne, to je novi film o Supermenu!"

Eh, da, čekali smo par godina, otprilike od kada je na Imdb-u izašao prvi rumor da Kristofer Nolan producira projekat vezan za novi film o Supermenu. To je bilo negde neposredno posle premijere "The Dark Knight"-a, dakle pre tačno 5 godina. Pratili smo svaku vest na internetu, svaki screenshot, kadar sa snimanja, intervjue sa Snajderom... Razglabali kada smo čuli ko će glumiti Klarka, Luis, Zoda, Kentove... Išli u bioskope da gledamo druge filmove samo da bismo videli novi teaser za film koji je imao radni naziv "Man of Steel" i zadržao ga do premijere. Komentarisali koje će možda bitne stripske priče biti ubačene u film i pitali se ono najbitnije : Da li će "Man of Steel" otvoriti vrata za budući DC-jev team-up "Justice League" film?!" Da, to smo radili svi mi verni fanovi "Poslednjeg sina Kriptona". Ostali su samo čekali da vide još jedan superherojski film. Ili samo još jedan film. I onda je došlo leto 2013. i premijera.

Dakle. Film je kao što je opšte poznato režirao Zek Snajder ("300", "Watchmen", "Sucker Punch"), scenario je pisao Dejvid S. Gojer ("Dark City", "The Dark Knight Trilogy", "COD : Black OPS", "Blade Trilogy"...), produkcija kako je već navedeno Kristofer Nolan u saradnji sa Zekovom lepšom polovinom Debrom. Glavnu ulogu, tj. Supermena/Klarka igra Henri Kevil, ljubiteljima serije "The Tudors" poznat kao Lord Čarls. Što se tiče njegove izvedbe, nije bilo mnogo propusta. Vidi se tu i tamo po neki danak za iskustvo i ne snalaženje, ali ništa što je drastično uticalo na njegovo prezentovanje Kal-Ela. Fizički podseća, malo se čak i previše pripremio, ali je uspeo verodostojno da nam prikaže novu verziju jednog od najpopularnijih strip junaka ikada. Zatim, tu je Ejmi Adams u ulozi Luis Lejn. Ejmi možda nije imala neku zapaženiju ulogu u Holivudu, pa joj je ovo bila odlična prilika da se dokaže. Lepo se ona snašla u ulozi Luis, ali je sama uloga Luis Lejn u filmu ostala bleda i neupečatljiva. Ona je tu da nam pokaže da ona brže bolje mora da se zaljubi u Supija i ...to je otprilike to. Luis na koju smo navikli u stripovima ima i neke druge kvalitete, a ne samo da bude lepa i ludo zaljubljena u Čoveka od čelika dok čeka da je spase od zlotvora. Što se tiče Kalovih pravih roditelja, Džor-Ela i Laure Lor-Van (Rasel Krou i izraelska glumica Ajlet Curer), nisu mnogo pobegli od izvornih pojava. Čitava zavrzlama oko armagedona na Kriptonu i njihovog učestvovanja u istom su fino prikazani. Zemaljski roditelji, Džonatan I Marta Kent (Kevin Kostner i Dajana Lejn) su već diskutabilni. Marta je i dalje tu kao majka zaštitnica (mada u nekim trenucima deluje previše napaćeno), dok je Kevin Kostner podbacio. Deluje totalno nezainteresovano i svaka scena deluje kao "da odradim ovo pa da idem". Zod ima najviše oscilacija. Te izgleda donekle kao jedan od Supijevih zakletih neprijatelja, te ima imbecilne rečenice tipa : " Ovo će se završiti tako što će jedan od nas umreti". Deluje kao da još uvek nije izašao iz uloge Van Holdena iz Boardwalk Empire. Faora-Ul aktivnjije učestvuje u zamršavanju Supijevog života nego što je to bilo u Rivovoj verziji. Peri Vajt (Lorens Fišborn) je fino odigran, mada ni on kao ni Lois nisu imali ni prostora ni vremena da nam baš pokažu šta znaju.

E sada, sa tehničke strane, Snajder još jednom pokazuje da je majstor efekata pa tako celokupan Kripton, borbe u Metropolisu i u svemiru izgledaju vrhunske. Sa te strane film dobija svaku pohvalu, jer je marljivo rađeno na dočaravanju stripskog makljanja Supija i raznoraznih neprijatelja mu. Za razliku od Singerovog fijaska, ovde Supermen pošteno mlati. Odlična scena u kojoj lupa Zoda ostaje kao jedna od svetlih tačaka, mada ni ostale scene ne odudaraju mnogo. Kostimi i maske su takođe zanimljive, i interesantna je odluka Snajdera da  Klarka obuče u novo odelo koje je redizajnirano u DC-jevom ributu stripova pod nazivom "New 52". Dakle, nema više gaća preko pantalona!

Kroz film se provlače i razne reference na ostale DC junake, te imamo majora Keri Feris (družbenicu Hala Džordana , Green Lanterna), "Blaze comics" stripska kuća koja izdaje Booster Golda, jednu od otvorenih kriptonijanskih letelica za koju se sumnja da je dovela Karu Zor-El tj. Supergirl i na kraju satel Wayne enterpirse-a. Ovaj poslednji je posebno zaniljiv imajući u vidu najnovije vesti vezane za nastavak Man Of Steel-a.

Kako smo saznali na minulom "Comic Con"-u u San Dijegu, u nastavku će se Supermen upariti sa Betmenom, koristeći referencu iz Milerovog masterpisa "Povratak mračnog viteza". Najavljeno je i da će Brusa, tj. Betmena igrati Ben Aflek. Ali do tada... muk.

"Man Of Steel" je odličan akcioni film, ali ne mnogo više od toga. Kao dugo očekivana ekranizacija Poslednjeg Kriptonijanca očekivalo se mnogo, a dobilo tek da malo zadovolji gladna usta fanova. Sve nekako deluje da je ostavljeno za naredne delove ili popunjavanje kroz ostale adaptacije (TV seriju "Arrow", nadolazeću seriju "Flash"...), ali ovde je ostao utisak da je moglo još više. Pogotovu na planu scenarija, koji je traljav, pomalo bezidejan i nekako zbrzan. Svaki veliki fan Supermena će ostati vidno nezadovoljan i razočaran, dok će ostalima film biti dobar i zabavan. Ili možda neće. Očekuje nas samo da pratimo šta će glavešine iz WB-a i DC-ja da nam ponude i da li će uspeti da razviju svoj univerzum na velikom i TV platnu, kako je to uradila konkurentska im kuća Marvel. Naredne godine će pokazati...    

Green Lantern - Beware My Power!

Green Lantern je jedan od mnogih DC-jevih superheroja koji je evoluirao kroz različite faze i identitete, od svog nastanka pa sve do danas. Menjali su se pisci, crtači, urednici, i svako je dodao po nešto novo, brisao ono što ne valja, tako da nakon 60 i kusur godina, i dalje pred sobom imamo jednog važnog člana Justice League-e, sa ogromnim istorijatom i nemalim brojem dobrih priča iza sebe. A sve je počelo te davne 1940. ...

Ko i šta je Green Lantern? Moć Green Lanterna obitava u magičnom prstenu, te on jačinom svoje volje ima mogućnost da stvori šta god mu padne na pamet. Čuvari te moći se nazivaju Guardians Of The Universe, obitavaju na planeti Oa i poznati su po formiranju reda univerzalne policije, koja podeljena na sektore, radi održavanja mira,reda i poredka, a sakupljena je pod nazivom Green Lantern Corps. Naravno, moć u prstenu nije beskonačna, pa se on mora dopunjavati energijom iz velike baterije. Da bi se taj postupak valjano izveo, potebno je i izrecitovati određenu zakletvu koju svaki Green Lantern mora da zna napamet, a ona glasi : " In brightest day, in blackest night, no evil shall escape my sight, let those who worship the evil's might, beware of my power, Green Lantern's light!". Takođe, i zakletva je tokom razvitka stripa doživljavala različite varijacije. Ali odakle Green Lanternu uopšte prsten, moć, baterija i sve ostalo?

U Zlatnom dobu DC-ja, koje je trajalo od 40-ih do 50-ih godina 20. veka, Green Lantern beše Allan Scott, a njegovi tvorci su bili crtač Martin Nodell i pisac Bill Finger. Prva pojava mu je bila u stripu All American Comis #16. Allan Scott je do moći došao tako što je pronašao lampu u kojoj se nalazio drevni zeleni plamen. Plamen je na Zemlju došao u meteoru koju je pao u drevnu Kinu pre nekoliko hiljada godina. Prvi čovek koji je nabasao na plamen beše Luke Fairclough koji je odlučio da od meteorita sačini lampu i plamen drži u njoj. Lampa je tako vekovima išla iz ruke u ruku, sve dok nije stigla do mladog inžinjera Allan Scott-a. Glas iz lampe ga je savetovao da napravi prsten od njenog metala i tako dobije nezamislivu moć. Tako je postao superheroj i osnovao prvo udruženje za borbu protiv zla - Justice Society of America. Scott je ostao do danas član JSA, a njegove dogodovštine danas možemo čitati u stripu "Earth 2", koji je deo velikog relauncha iz 2011. "The New 52", gde je Allan na paralelnoj Zemlji, pripadnik gay populacije i trenutno njihov najpoznatiji superheroj.

Srebrno i bronzano doba nam donose mnoge promene u DC-jevom univerzumu superheroja, kao i novog Green Lanterna - Hal Jordana. Tadašnji urednik Julius Schwartz je imao ideju da totalno promeni lik i delo Green Lanterna, te je uz pomoć pisca John Broome-a i crtača Gil Kane-a dao novi identitet Green Lanternu, koji se prvi put pojavio u stripu Showcase #22. Hal Jordan je najpopularniji Green Lantern i ima najduži staž u odbrani našeg sektora (pod brojem 2814). On je po zanimanju probni pilot, koji je uspešno krenuo koracima svoga oca, radio je u Ferris avio kompaniji, sve dok mu jednog dana nisu bili uručeni prsten i lampa od strane vanzemaljca Abin Sur-a. Abin je tražio svoju zamenu na mesto Lanterna i prsten ga je doveo do Jordan-a na Zemlju. Kasnije se ispostavilo da nije Hal bio jedini koga je prsten pronašao, već da je jaka volja bila pronađena i u još jednom zemljaninu, Guy Gardneru, ali je Hal bio bliži Sur-u. On je tada izabran kao zamena u slučaju da Hal nije u mogućnosti da obavlja zadatke koje mu Guardian-i dodele. Kasnije se dogodio incident sa Guy-evom baterijom koja je eksplodirala direktno njemu u lice i on je pao u komu. Na njegovo mesto je došao John Stewart, koji je ujedno bio i prvi afro-američki superheroj u DC stripovima. Hal i John su obavljali posao zaštitnika sektora 2814 sve do početka 90. -ih godina prošlog veka, kada je DC ponovo odlučio da nakon velikog događaja pod nazivom "Crisis on infinite Earths", šokira svoje čitaoce.

Početak poslednje decenije 20. veka, stripofilima donosi smrt Superman-a, hendikepiranje Batman-a, kao i prelezak Hal Jordan-a na tamnu stranu. U priči koja je ušla u istoriju pod nazivom "Emerald Twilight", Cyborg Superman (jedan od samoproklamovanih Superman-a nakon Kal-ove smrti) zajedno se udružuje sa vanzemaljcem Mongul-om, te oni odlučuju da unište rodni grad Hal Jordan-a, Coast City. Nakon što su ceo Coast City sravnili sa zemljom i pobili civile, Hal odlučuje da iskoristi svoj prsten da povrati mrtve roditelje i devojku, Carrol Ferris (koja mu je bila i šef). Guardian-i ga tada zovu na suđenje na Oa-u, zbog korišćenja prstena u lične svrhe. On tamo poludi, pobije Guardian-e i ceo Corps, pokupi svačije prstenje, preuzme ime Parallax i postane ultra-zlikovac. Tada zgazi svoj prsten moći i nekoliko godina teroriše čitavu galaksiju. Međutim, nije znao da je jedan od Guardian-a pod imenom Ganthet preživeo masakr, sakupio deliće Hal-ovog slomljenog prstena i predao ga novom Lanternu, Kyle Rayner-u. Kyle se vraća kroz vreme, uzima Hal-a iz prošlosti da vidi šta će se desiti i tako pokuša da ga spreči da poludi. Pošto je u međuvremenu Mongul pustio živu nebulu pod nazivom Sun-Eater da uradi ono što joj ime kaže, Hal/Parallax odlučuje da žrtvuje sebe i svoju moć da bi spasao Sunce. Tako umire, a njegova duša se vraća kao Spectre, duh Božje Osvete.

Početak 21. veka prati Kyle Raynera kao poslednjeg Green Lanterna poznatog kao Ion. Godine 2004. dešava se veliki preporod u Green Lantern mitologiji, gde na scenu stupa novi pisac Geoff Johns i stvara novu priču - "Rebirth". Johns je odlučio da vrati Jordana iz Spectre-a na mesto Lanterna, Gardner i Stewart su postali zvanični članovi Corps-a na Oi i dobili svoj strip "Green Lantern Corps", udružuje Raynera sa Hal-om u borbi protiv Parallax-a (koji je objašnjen kao žuta energija straha), fokusira priču na Sinestra koji stvara žuto prstenje i žutu bateriju vođen strahom. Dešava se veliki rat protiv Sinestra i žutog Corps-a poznat pod nazivom "Sinestro Corps War", ali Johns se tu ne zaustavlja, već uvodi u mitologiju Green Lanterna celokupni spektar boja, tako da sada pored zelenih i žutih postoje i crveni (bes), plavi (nada), ljubičasti (ljubav), narandžasti (pohlepa) i indigo (samilost) Corps-ovi. Kako priča teče dalje, na kraju prve decenije 21. veka dolaze dva velika događaja u DC svetu, prouzrokovana dešavanjima oko Lanterna i Corps-ova - "Blackest Night" i "Brightest Day". Tu saznajemo za postojanje crne baterije koja podiže mrtve, a kasnije se pojavljuje i bela baterija koja u sebi sadrži energiju života. Epilog celokupnog Johns-ovog preporoda ogleda se u crossoveru "War Of The Green Lanterns", gde se najpoznatiji članovi Corps-a okupljaju da bi se suprotstavili zlom Kroni i njegovom pokušaju uništenja galaksije. I tada kreće novi početak (ponovo?!)...  

Nakon velikog relaunch-a iz 2011. godine ("New 52"), i Green Lantern stripovi su krenuli od početka, dakle od broja 1. U porodicu Lanterna, pored osnovnog naslova i "Green Lantern Corps-a", DC je uvrstio još 2 : "Green Lantern New Guardians" koji prati priču Kyle Rayner-a i "Red Lanterns" koji se fokusira na Atrocitus-a i crvene. Ali to nisu jedini noviteti, pored novih naslova pojavljuje se i novi Lantern - Simon Baz, koga pronalazi Sinestrov prsten moći i regrutuje ga u Corps. On je ujedno i aktuelni Green Lantern.

Naravno, pored stripova, Green Lantern je imao i uloge u drugim vidovima umetnosti. U DC-jevim odličnim animiranim serijama i filmovima pojavljivali su se Hal, John, Guy kao i mnogi članovi Corps-a i zlikovci. Čak je i 2012. emitovana i animirana serija vezana samo za Lanterna ("Green Lantern : The Animated Series") koja je imala 26 epizoda i nažalost ukinuta. Godinu dana ranije, Lanterna smo dobili i na velikom platnu. Film "Green Lantern" režirao je Martin Campbell ("Casino Royale" , "The Mask Of Zorro") a u ulozi Hal Jordan-a je bio Ryan Reynolds (neslavni Deadpool u "X-Men Origins : Wolverine"). Film je doživeo fijasko, jer pored mršave priče i nezanimljivih portreta likova, jedino čime se može pohvaliti je 3D efektima. Fanovi su bili i razočarani izborom Reynoldsa za ulogu Jordan-a, očekivajući da će ona pripasti Nathan Fillion-u ("Castle", "Firefly") koji je već pozajmljivao glas Jordan-u ("Emerald Twilight", "Justice LEague : Doom"). Najavljeno je da će film imati 3 dela i da će možda biti deo budućeg DC/Warner Bros. plana uparivanja heroja kao što je to Marvel uradio. Čak se pominje i David S. Goyer kao scenarista, koji je svojim škrtim i traljavim scenarijom oslabio dugo očekivanog ovogodišnjeg "Man Of Steel"-a. No, videćemo. Dok se sve to ne desi, ostaje nam da uživamo u obilju odličnih priča, likova, delova galaksije i multiverzuma kojima ovaj naslov i te kako obiluje.