Mašterija

(mesto : Biro za nezaposlene čarobnjake multiverzuma, prašnjav hodnik sa plastičnim narandžastim stolicama, aparat za topli i hladni sok od madragore; lica : Gaša i Daša, otpušteni čarobnjaci, nosioci reda Merlina nultog stepena. Noć je već odavno pala i uskoro se biro zatvara)
Gaša (popunjava prijavu na pergamentu) : Uh, majku mu staru, sto im vilenjaka birokratskih, pa ko će da se seti da li mi je prvi šešir bio od harpijine ili goblinske kože. Gluposti!
Daša (ulazi u čekaonicu) : Ohoho, pa koga to moje oči kroz ove polumesečne naočare vide?! Kako si mi, prijatelju mudri i stari?
Gaša : Ah, kako sam? Šta misliš? Udarila ova kriza kao jednorog u stablo breze. Od kako je na onoj prokletoj Teri nestalo maštera, svi su poludeli. Posla nema, svi nervozni, penzija niako da dođe. Moram da uplaćujem dve vreće opalnih ploča u fond! Zamisli! Ja više tako neću da radim!
Daša : Ma, smiri se. Nismo mi jedini. Evo, vile i vukodlaci organizovali protestnu šetnju, leprikoni nemultiverzalnu organizaciju. A da vidiš tek patuljke! Hoho, planiraju da miniraju sve rudnike.
Gaša : To ti kažem. Ne mogu više ovako. Nakon što popunim ove gluposti, idem kod Merlina lično. Ako treba, otićiću na tu Teru i iscediću mašter, makar i iz onih što su već prešli 20. jesen! Hoću, feniksa mi moga!
Daša : Ako si tako rešio, ko sam ja da se ne slažem. Idem i ja!