Kad te proganja Famke Jansen!

Prohladna oktobarska noć! Sna niotkuda, valjda zbog prevelike količine igranja RPG-a na računaru i akademskog ustajanja u 4 PM. Vrtim se po krevetu, posmatram noćnog leptira kako dosadno leti oko noćne lampe, a glavu more različite misli od suštinske važnosti za egzistenciju : da li će nova epizoda Dekstera biti u klasi sa prethodne 2, da li će nam odsustvo Sulejmanija u narednom meču protiv Belgije biti od presudnog značaja, kada ću do socijalnog da izvadim zdravstvenu knjižicu, gde sam sad zaturio papirne maramice i slično.
Izmoren tom gomilom slajdova, nekako padam u REM fazu, držeći još malo kapke otvorenim. Dobro je, komarca od sinoć nema, sažalio se na mene mučenika. I onda, kao da putujem kroz crvotočinu, teleportujem se u neki stan sa odvratno okrečenim zidovima... u belo. Kao da sam u zubarskoj ordinaciji, ali nema stolice i zlog kasapina koji će da mi struže kutnjak, već se oko mene nalazi pregršt IKEJINOG nameštaja. Prema pogledu kroz prozor, ustanovih da nisam u matičnoj zemlji, već kao u nekom oblakoderu u Velikoj Jabuci (mama mia, nije valjda 11. septembar!!!???) Vrata se (po klišeu) sa škripom otvaraju i ETO NJE!!
Famke stoji, besno zuri u mene crnim zenicama dok joj vetar leluja kosu a zubi nervozno škrguću. Svih mi bubnjeva Darkvuda, otkud ona sad?! Jedna od retkih glumica koja me je oduvek plašila kol'ko pojavom tol'ko i glumom. Čekao sam trenutak kad će da se pretvori u Feniksa i da me dezintegriše, ili da pošalje ono crnilo iz Kuće na ukletom brdu da me usisa. Prolazile su mi kroz glavu sve muke Pirsa Brosnana! Ali ništa, stojala je tako besno i gledala me, kad ono PUF, eto me na sred ulice krcate ljudima i ona trči za mnom. Htedoh da viknem "Vulverine, gde si?", ali se dadoh u mahniti beg. Kad god sam se okrenuo, video sam njeno zlokobno lice kako želi da mi uradi nešto što bi jako bolelo. I tako sam trčao i trčao i trčao i ... hvala bogovima što su izmislili ono retardirano pištanje na Nokiji koje me je trglo iz ovog košmara. Kliknuh "Snooze" misleći, da li će se vratiti ako opet zaspim?
Nije! Ali se stvarno nadam i strepim da Holivud više neće da mi šalje ovakva zla u nesvesno, da me kažnjava za svoje imbecilnosti i bljuvotine. Nemoj više Famke, molim te! Budi ti Feniks, ili rospija od žene Džefrija Raša, ali negde drugde, ne u mom mozgu. Tamo takvih spodoba ima za izvoz!